U svetu Death Note-a, neverovatna borba između L-a i Lighta Yagamija nije bila samo potera za najtraženijim zlikovcem u Japanu, već i partija šaha između dva savršena uma. Light je na sebe gledao kao na Boga novog sveta koji stvara – kralja na šahovskoj tabli. L, s druge strane, nije bio samo protivnik, već velemajstor i neko koga nikako ne biste smeli potceniti. Kao i svaki velemajstor ove igre, znao je da je ponekad jedini način da sateraš protivnika u ćošak i matiraš ga kroz apsolutnu žrtvu. L-ov „endgame“ nije bio poraz – naprotiv, to je bio planirani, kontrolisani pad koji će osigurati pobedu. U ovom šahovskom meču L nije bio kralj, već kraljica koja je morala biti žrtvovana.
L je od samog početka znao da je Light ustvari Kira. Njegove detektivske sposobnosti i intuicija ga nikada nisu prevarile; postojale su samo prepreke koje je morao ukloniti kako bi dokazao ono u šta je bio stoprocentno siguran. Kako uhvatiti takvog protivnika? Ovo pitanje je L-u verovatno prolazilo kroz glavu konstantno: neko ko ti je nadomak ruke, a svestan si da je to osoba koju tražiš, ali jednostavno nemaš dovoljno dokaza da to i sprovedeš. Fanovima serijala, naravno, nije potrebno dodatno objašnjenje jer su i oni apsolutno svesni svega.

Kako bi uhvatio Lighta na delu, L je sve orkestrirao savršeno – od svoje smrti do dolaska novih mladih detektiva (Neara i Mella) koji će preuzeti njegov plan i dovršiti ono što je on započeo. Recimo da je žrtvom „kraljice“ L doveo dva pijuna do kraja table i dozvolio im da postanu mnogo jače figure koje će „matirati“ ovog neverovatnog genija i kralja igre. U ovome je veliku ulogu imala Rem, boginja smrti koja je pratila Misu i volela je bezuslovno – što je bilo savršeno oruđe za majstora kao što je L. On je znao da će ga Light uhvatiti u zamku, ali je mislio dva poteza unapred i postavio zamku unutar zamke.
L-ova žrtva pokrenula je domino efekat kojem se Light ni najmanje nije nadao. Uveren da je jedini čovek sposoban da mu parira mrtav, skinuo je masku i postao arogantan i opušten. Njegova pažnja je oslabila. Borba protiv Neara i Mella rasplela je njegovu mrežu i primorala ga da rizikuje sve više, a zaslepljen sopstvenom arogancijom, nije to ni primećivao. Na kraju ga je sve dovelo do tačke gde je sva njegova pažnja bila usmerena na Neara – te tako zaslepljen, nije ni shvatio da ga je zapravo L-ov dugoročni plan, njegova poslednja žrtva, doveo u situaciju gde će se razotkriti. Light nije bio uhvaćen zato što je Near pametniji od L-a, već zato što je L kroz sopstvenu smrt stvorio uslove neophodne da Lightova pobeda postane nemoguća. Žrtvujući kraljicu (sebe), potpuno je promenio dinamiku table i ostavio suparničkog kralja (Lighta) izloženog i ranjivog, gde su figure koje je L postavio iza sebe mogle da ga sruše (Near i Mello).

Lightova smrt je takođe jedno remek-delo o kojem ćemo pisati drugom prilikom, ali napomenućemo da je način na koji je umro potpuno adekvatan onome što mu je Rjuk rekao pre nego što je prvi put iskoristio Knjigu smrti: „Nemoj misliti da bilo koje ljudsko biće koje koristi Knjigu smrti može otići u raj ili u pakao.“ Tako je i bilo – Light je umro na stepeništu, metaforički negde između raja i pakla. L nije izgubio. On je odneo taktičku pobedu, što se vidi i u samom serijalu, gde niko ne pripisuje tu pobedu sebi, već su svi svesni da je L, ultimativno, osoba zaslužna za nju.
„Svet je truo, i oni koji čine da svet truli zaslužuju da umru. Neko to mora učiniti, zašto to ne bih bio ja?“ – Kira
„Kira je detinjast i mrzi da gubi… Ja sam takođe detinjast i mrzim da gubim.“ -L